Kazu da zivot  ide dalje uvek.

Ma sta se desilo.Ma koliko da bolelo.I to jeste istina.Ali nekada taj zivot itekako ume da  bude   toliko nepravedan i da se bas onima koji su najbolji bili,koji nikom nisu ni pomislili zlo a kamoli  ga ucinili  “da”  ono sto je najgore pa da oni najbolji najvise pate.

Tako je sa  mnom bilo od one sekunde kada si   otisao iz mog zivota.Ti si bio moj andjeo,ti si bio moj oslonac i moja podrska,moje rame za plakanje.Tvoj osmeh je bio sve ono sto mi je trebalo da budem srecna jer sam sve dok si ti bio tu znala da nikad necu biti sama. Kao da je sve stalo onog maja kada si otisao a  nisi se ni pozdravio.Slagao si me da ces biti dobro i to je ono sto me boli vise od icega.Slagao si me,i to je bio i prvi i poslednji put da sam ja sa tvojih usana cula laz.

Pridruži se u našu GRUPU i prati nas svaki dan! KLIKNI >>> OVDE <<<

Prokleta bolest je bila jaca,a oboje znamo da si ti bio snazan i istrajan, da si ti bio covek koji je znao i umeo da se bori za ono sto hoce.Ti nisi bio kukavica i borio si se kao lav do kraja zivota.Verujem u to da si mislio da ces biti  jaci od te bolesti.Verujem u to da je tvoje srce  mislilo da ce iz svega toga izaci kao pobednik,ali nazalost nije.Bas onda kada je tvoja curica mislila da je sve proslo i da ces ponovo doci sa osmehom i zagrliti me kao nekada,nasmejati me,otisao si na put bez povratka i to je ono sto me najvise boli.Sto nemam vise kome da  kuvam “najbolju kafu na svetu”  i sto vise nemam koga da zovem kada mi je tesko.Mnogo si toga propustio,mili moj.Mnogo si toga jos sa nama trebao da dozivis,mnogo si rano otisao,ali znaj…Ja te pamtim.Ja te volim i volecu te sve dok postojim.Na nebu si,ali u mom ces srcu biti zauvek…

Nastavak na sledecoj  strani…